E picentar istočne pravoslavne monarhije i jedina autonomna pravoslavna država sa 20 manastira, Atos, poznata kao i Sveta Gora, nalazi se na istoimenom poluostrvu na Halkidikiju. Ovo sveto područje i dalje nosi određenu dozu misterije ne samo za strance već i za mnoge Grke, stoga ćemo vam danas malo približiti Atos i objasniti kako je moguće da obiđete ovo mesto. Ovde se takođe nalazi i manastir Hilandar, najznačajnije mesto srpske kulture i duhovnosti u kome se nalazi bogata riznica srednjevekovne srpske kulture, i gde se između ostalih nalazi Bogorodica Trojeručica iz 8 veka.
Mitologija
Prema mitologiji, Atos je bio trakijski gigant koji je tokom bitke sa olimpijskim bogovima bacio ogromnu stenu na boga mora, Posejdona. Stena koja mu je skliznula sa prstiju i pala u more, stvorila je komad zemlje koji je danas poznat kao Sveta Gora. Međutim, postoji još jedan mitološki zapis koji objašnjava poreklo Atosa: bog Apolon se zaljubio u Dafne, kćerku Arkadijskog kralja a u pokušaju da se odupre iskušenju i sačuva svoju nevinost, mlada žena pobegla je do glavne luke Svete Gore i ovde pronašla utočište, dajući ime tom području – glavna luka Atosa zove se Dafne.
Fotografija: Nikola Popović; Izvor: SvetaGora.info
Rana, hrišćanska predanja
U 4. veku došlo je do hristijanizacije poluostrva, a oko 5. veka monasi su počeli da naseljavaju Svetu Goru jer su shvatili da je ovo napušteno mesto idealno za obožavanje njihovog Boga u miru. Rana hrišćanska predanja govore o tome da su na putu da posete Lazara na Kipru, Devica Marija i Jovan Evangelista pronašli utočište na poluostrvu nakon što ih je uhvatila oluja na moru. Oduševljena lepotom ovog mesta, Marija je zamolila sina Isusa da mesto pretvori u njen vrt. Zbog toga je područje poznato i kao vrt Bogorodice u koji nije dozvoljen pristup drugim ženama.
Do kraja 9. veka oformljene su zajednice pustinjaka i monaha koji su skladno živeli po celom Atosu. Istoričari veruju da je osnivač organizovanog monaškog života bio Atanazije Atonski, koji je 963. Godine osnovao manastir Veliku Lavru, danas najveći i najznačajniji manastir. Atanazije je živeo ceo život u Trapazuntu u maloj Aziji pre nego što se skrasio na Svetoj Gori. Zbog produhovljenog, dubokoumnog i asketskog života koji je vodio, na Atos su stigli i drugi obični ljudi koji su želeli da postanu monasi pod njegovim rukovodstvom pa su izgrađeni i mnogi novi manastiri. Međutim, nisu svi monasi podržavali ove novonastale monaške zajednice, pa su se neki žalili caru Jovanu I Cimiskiju, koji je odgovorio hrisovuljom kojom je pružao potpunu podršku radu Atanasija.
Fotografija: Nikola Popović; Izvor: SvetaGora.info
Vizantijsko carstvo
Kasnije, u 11. i 12. veku, Sveta Gora je postala važan monaški centar u Vizantijskom carstvu sa još više izgrađenih manastira pa je njeno bogatstvo raslo a imanje se širilo. Kada je Vizantija propala u 15. veku, Otomansko carstvo je preuzelo vlast i ubrzo nametnulo poreze i namete za monahe. Usled toga što je ekonomski teret rastao, monasi su napustili manastire; ipak, nekoliko monaha je ostalo pe je tako vekovima Sveta Gora bila samo senka svog bivšeg sjaja. Ali najveća tragedija je tek usledila – 1822. godine, nakon što su hiljade žena i dece došle da pronađu utočište u ovom području, turska vojska je ubila monahe, žene i decu, opljačkali su svo blago koje su ovde zatekli i zapalili vredne rukopise.
Ipak, na kraju rata za nezavisnost, mir se vratio na Atos, a sa njim i monasi, iako su mnogi dolazili iz susednih zemalja Rusije, Bugarske, Rumunije i Srbije, i među njima samo nekoliko Grka. Kada je otomanska vlast konačno okončana 1912. godine, Atos je imao oko 10.000 monaha i konačno je opet bio u Grčkoj vlasti; međutim, područje je opet napušteno a sedamdesetih godina ponovo oživelo, privlačeći mlađe generacije pa je danas ovo područje dom za oko 2000 monaha. Zanimljivo je da sve osobe koje odluče da ovde žive kao monasi postaju grčki državljani bez ikakvih formalnosti.
Hilandar
Svakako, moramo spomenuti da se ovde nalazi i srpski manastir Hilandar, po hijerarhiji 4. manastir po značaju, sagrađen na inicijativu Svetog Save koji je na Atosu postao monah 1191. godine. U novije vreme, manastir je znatno oštećen u požaru 2004. godine gde je zbog izolovanosti samog mesta često nepristupačno za vatrogasne službe da prođu i intervenišu.
Danas je Sveta Gora samoupravna oblast u kojoj su posete ograničene – potrebna je posebna ulazna dozvola – a ovde mogu živeti samo muškarci koji su odlučili da žive u celibatu. Ženama je zabranjen ulaz potpuno (čak i ženkama pojedinih životinja, s izuzetkom mačaka i kokoški), ali je tokom građanskog rata 1946. Atos pružao utočište izbeglicama. Ono što je još zanimljivo jeste da je na Atosu specifično računanje vremena i da važi potpuno druga vremenska zona (čak i od one u Grčkoj) tako da jutrenja počinju već u 3 ujutru. Isto tako, ne postoji kopneni put kojim se može stupiti na Svetu Goru već se ovde posetioci stupaju isključivo s mora.
Kako da posetite manastir Hilandar?
Ukoliko vas zanima da posetite Svetu Goru, najbolje je da se o mogućnosti posete obavestite preko sajta manastira Hilandar. Ono što treba da znate jeste da nije moguće napraviti samo dnevnu posetu, već morate noćiti na poluostrvu. Takođe, s obzirom da je ovo sveto mesto sa sopstvenim pravilima gde je cilj da se održi vekovni monaški poredak, nemojte očekivati da je poseta Atosu turistički aranžman. U muške manastire osim što ne može da kroči ženska noga, ne može kročiti niko ko nije najavljen a onima koji nisu pravoslavne vere treba posebna dozvola.
Fotografija: Mirko Sajkov – Pixabay
Šta je Diamontirion?
Da bi se došlo na Svetu Goru, potrebno je da prethodno dobijete blagoslov za boravak a zatim na dan samog dolaska preuzmete dozvolu za boravak tzv. diamontirion koji izdaje izvršni organ Svete Gore. Cena boravišne dozvole je 25 EUR za odrasle tj. 10 EUR za sveštena lica, studente i đake. Najava je neophodna zbog ograničenog manastirskog kapaciteta a kampovanje je strogo zabranjeno. Na ovaj način dobijate ulazak u jedan manastir (npr. Hilandar) i računajte da ukoliko želite da posetite neki drugi manastir, ponovo morate tražiti dozvolu: za svaki ulazak u manastir, obavezno je da prethodno dobijete blagoslov za posetu i da se najavite. Takođe je poželjno da unapred rezervišete kartu za brod koja će vas iz Jerisosa ili Uranopolisa dovesti do luke na Atosu. Dakle na brod za Atos se može ući samo uz diamontirion, kartu za brod i pasoš. Noćenje na Atosu je besplatno kao i hrana, a možete učestvovati na svim bogosluženjima.
Šta je potrebno poslati od podataka pre posete manastiru?
Preporuka da se bratstvu manastira Hilandar pošalji faks sa zahtevom za posetu. Osim imena i prezimena, potrebno je napisati i tačan broj pasoša, period planirane posete i obavezno ostaviti broj telefona za kontakt. Obično se na izdavanje dozvole čeka i nekoliko meseci, a posebno ukoliko je reč o grupnoj poseti ili o osobi koja nije pravoslavne veroispovesti. Budući i da u Beogradu postoji Zadužbina svetog manastira Hilandara, njoj se svako može obratiti: https://www.hilandar.org/kontakt/
Pravila za ženski pol
Za ženski pol, trenutno ne preostaje ništa drugo osim da se Atos obiđe s mora, a postoji mnogo dostupnih izleta i krstarenja koje nude različite agencije. Iako je nekoliko žena pokušalo da uđe na poluostrvo, i rezolucija Evropskog parlamenta iz 2003. godine zahtevala ukidanje ove zabrane za žene, lepši pol još uvek nije u mogućnosti da poseti vrt Bogorodice. Nadajmo se da će se ovo pravilo promeniti u bliskoj budućnosti.